ICOPEC 2017. Poziv na konferenciju
Institucije, nacionalni identitet, moć i upravljanje u 21. veku
Međunarodnu konferenciju o političkoj ekonomiji (ICOPEC) organizuju Fakultet za ekonomiju i administrativne nauke Batman univerziteta, Fakultet za ekonomiju Marmara univerziteta i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Univerzitetom Vestminster (Ujedinjeno Kraljevstvo), Institutom za ekonomiju i sociološka istraživanja Pijemonta (Italija), Tehničkim univerzitetom u Ostravi (Češka), Muslimanskim univerzitetom Aligarh (Indija) i Pontifika katoličkim univerzitetom iz Lime (Peru).
Glavna tema osme ICOPEC konferencije je „Institucije, nacionalni identitet, moć i upravljanje u 21. veku“. Šira tema konferencija obuhvata različite aspekte podtema političke ekonomije kao i teme iz studija kulture koje su u vezi sa temom konferencije i navedene su kasnije u tekstu.
Osma ICOPEC konferencija održaće se u Beogradu od 28. do 30. juna 2017. Pozivamo sve zainteresovane da dostave predloge za usmeno ili virtualeno izlaganje radova. Nagrade za najbolje radove dodelićemo u različitim disciplinama: ekonomija, politika, politička ekonomije, državna uprava, javne finansije, međunarodni odnosi, sociologija, filozofija, studije kulture, studije jezika, biznis komunikacije, ekonomija rada, upravljanje firmama i ekonometrija.
Jezici konferencije biće engleski, turski i srpski. Propozicije za formatiranje apstrakata i drugih predloga: dužina do 300 reči, Word format, veličina pisma 12 tipografskih tačaka. Predlozi treba da sadrže: naslov rada, imena i pune adrese autora (poštanska adresa, institucija, imejl, telefon i faks), cilj i metode rada, očekivane rezultate i implikacije. Apstrakte treba predati do 20. maja 2017. slanjem na imejl adresu bilgi@icopec.org ili putem linka http://www.icopec.org/icopec2017_3/submission-form/ Detaljnije informacije o konferenciji možete naći na www.icopec.org, a uputstvo za autore možete preuzeti sa www.icopec.org/author-guidelines.html.
Rok za predavanje apstrakata: 20 maj. 2017.
Obaveštenje o prihvatanju: 22 maj. 2017.
Rok za ranu registraciju: 12–31 maj 2017.
Sve prihvaćene apstrakte objaviće IJOPEC u formi e-knjige sa ISBN brojem pre konferencije. Nakon konferencije, odabrani radovi biće objavljeni u 3 recenzirane međunarodne knjige i u časopisima poput: International Journal of Productivity Management and Assessment Technologies, Journal of Life Economics, World Journal of Applied Economics, Marmara Üniversitesi İktisadi ve İdari Bilimler Fakültesi Dergisi, Çalışma ve Toplum, and KPY Yıllık Açık Alan.
Glavna tema i opseg konferencije
Ekonomski razvoj i uspeh ekonomske politike uz pomoć kojih se ostvarjuju razvojni ciljevi mogu da se tumače kao proizvod političkih interakcija između građana i vladara i društvenih interakcija između članova društva u širem smislu. Kao strukture i mehanizmi društvenog poretka, institucije upravljaju ponašanjem grupe pojedinaca u okviru date zajednice. Kako ističe Daglas Nort (1990: 4): „Institucije predstavljaju pravila igre u društvu, […] humano postavljene prepreke koje oblikuju ljudsku interakciju. […] One strukturiraju podsticaje u ljudskoj razmeni bilo da je politička, društvena ili ekonomska.” Nort (2003) smatra da “institucije postoje kako bi se smanjila neizvesnost u svetu. U svetu bez institucija ne bismo znali kako da se ponašamo jedni prema drugima. Institucije su podsticajni sistemi koji strukturiraju ljudsku interakciju. One mogu da predvide naše svakodnevne aktivnosti u svim formama i oblicima. Time one ne samo da smanjuju neizvesnost u svetu nego nam dozvoljavaju da napredujemo u svakodnevnim zadacima i uspešno rešavamo probleme.” Polazna tačka ove konferencije je analiza formalnih i neformalnih institucija u kontekstu ocenjivanja promenljivih i evolutivnih učinaka razvojnih država i njihovih politika često usmerenih odozgo naniže čiji je cilj prilagođavanje ili menjanje „pravila igre“ za razvojno rešavanje problema — ako su u saglasnosti sa njihovim nacionalnim identitetima.
Sa druge strane, nacionalni identitet je jedan od najosnovnijih društvenih identiteta i neophodan uslov građanstva. Država-nacija češće odražava političke težnje nego sociološku stvarnost. Kao što Đanfranko Pođi ističe, moderna država je „izgrađena istorijska stvarnost“, „hotimice konstruisana, funkcionalno specifična mašina” (1978: 95, 101) i kao takva pridobija odanost preko nacionalne ideologije. Drugim rečima, država kao političko područje stalno mora da se dokazuje svojim građanima ili naciji — kulturnoj sferi (Bechhofer&McCrone, 2009).
Implementacija struktura za donošenje odluka je oduvek bila po prirodi stroga, centralizovana, usmerena odozgo naniže i unapred određena bilo da su one u porodicama, firmama ili vladama. Ipak, vremenom tradicionalni pojam suverenog autoriteta je oslabio do tačke u kojoj u mnogim okolnostima univerzalni principi, poput onih koji se odnose na ljudska prava i ekološku održivost, postaju i legitimniji i delotvorniji nego pravila koja nameću dopadljivi nacionalni prioriteti. Slično tome, na mikro nivou u firmama i porodicima trend postojanja neograničenog autoriteta vlasnika ili oca nestaje.
Pojedinačne i društvene težnje izrazito su se promenile tokom 20. veka i to ne samo kod ljudi i institucija u bogatijim delovima sveta. Na globalnom nivou do skora je postojao istrajan, mada neravnomeran prelazak sa pasivnog prihvatanja božanskih prava na aktivno ostvarivanje ljudskih prava, i prelazak sa patrijarhalnog autoriteta koji se ne dovodi u pitanje na ravnopravnije priznavanje slobode pojedinca. Takve promene vrednosti odigrale su ključnu ulogu u menjanju ciljeva i sredstava upravljanja. U nekoliko delova sveta, uključujuči i zapadne zemlje, u poslednjih nekoliko godina došlo je do ponovnog pojavljivanja desničarskih nacionalstičlih partija koje kritikuju koncept ljudskih prava i bore se za ponovno uspostavljanje patrijarhalne podele uloga.
Uprkos današnjoj opštoj tendenciji da se da formalna moć građanima i akcionarima, u praksi izbor ciljeva i sredstava za njihovo postizanje ostaje delegiran, centralizovan i hijerarhijski. Ipak, poželjno je čak i prihvatljivo razmatranje dugoročnih izgleda za ozbiljnije transformacije institucija, pravila i kultura koje oblikuju praktično upravljanje u svim društvima. Koncept teritorijalnosti je ključan za kritičare globalizacije. Oni selektivnu rehabilitaciju granica smatraju ključnom za alternativne koncepte razvoja.
U skladu sa opštim trendovima preovlađujućih globalnih društvenih diskursa važnost elemenata kutlure raste i u sferi opšteg društvenog razvoja i u sferi ekonomskog razvoja. Važnost jezika, prevođenja i opšteg razumevanja različitih kultura u porastu je u svetu koji je sve više multipolaran i multikulturan. Zbog toga ICOPEC 2017 obezbeđuje platformu za prezentaciju novih istraživanja u oblastima studija kulture i jezičkih studija ukoliko obezbeđuju dobru osnovu za multidisciplinarni pristup boljem razumevanju institucija, nacionalnog identiteta, moći i upravljanju u 21. veku. Različiti elementi kulture su od posebnog interesa kada se proučava ekonomski razvoj i ako se želi precizno predvideti buduće društvene i ekenomske trendove potrebno je ostvariti i dobar uvid u razvoj poslovnih komunikacija, mogućnosti prevođenja od strane ljudi i mašina i druge implikacije koje nastaju iz svakodnevnih interakcija različitih entiteta u multikulturnom poslovnom i društvenom okruženju.
Mapiranjem procesa i rezultata globalizacije, između ostalog, ova konferencija teži da otkrije brojne niti često konfliktnih i kontradiktornih sila i trendova u svetu 21. veka. Radovi treba da obuhvate, ali nisu ograničeni na sledeće teme koje radi preciznoti definisanja definišemo na engleskom jeziku. Širi spisak tema vezanih za studije kulture, kao i spisak tema na srpskom jeziku biće objavljen uskoro.
INSTITUCIJE I EKONOMSKI RAZVOJ IN KONTEKSTU DRUŠTVENIH I POLITIČKIH INTERAKCIJA
• Društvene norme, kultura i razvojSocial
• Kros kulturna istraživanja
• Društvene inovacije
• Inovacije u društvenom preduzetništvu
• Društveni konflikti, društveni pokreti i razvoj
• Institucionalne promene i globalizacija
• Utica nevladinih organizacija na institucionalne promene
• Politika nejednakosti, raspodele prihoda i razvoj
• Odnosi moći i političko odlučivanje
• Kasna industrijalizacija i hvatanje priključka
• Razvojna država posle post-vašingotonskog konsenzusa
• Prilike i izazovi razvoja posle svetske ekonomske krize
• Konkurencija, kooperacija i razvoj
• Institucije i ekonomske performanse
• Institucionalne promene i razvoj
• Institucionalne promene i društveni pokreti
• Institucije, reciprocitet i razvoj
• Institucije, transkacioni troškovi i razvoj
• Institucije, rent-seeking, korupcija i razvoj
• Globlani lanac vrednosti i razvoj
• Politika društvenog blagostanja i razvoj
• Globalizacija i regulatorne politike
• Demokratija, transparentnost i razvoj
• Rodna pitanja i demokratija
• Jednakost, pravda i demokratija
• Vlada, dobro upravljanje i razvoj
• Trgovniske i privredne politike i razvoj
• Nauka, tehnologija i invoacione politike za razvoj
• Istraživanje i razvoj, izgradnja tehnoloških kapaciteta i razvoj
• Strukovno obrazovanje, trening i razvoj
• Difuzija tehnologije i razvoj
• Inovacioni klasteri za regionalni razvoj
• Politike zelenog rasta i razvoj
• Klimatske promene i razvoj
• Obnovljivi energenti i razvoj
• Zelene zgrade i razvoj
• Održivi društveno-ekološki sistemi i razvoj
• Politike za inkluzivni razvoj
• Inkluzivni biznis modeli i društveno preduzetništvo
• Društvena potrošnja i razvoj
• Subjektivno blagostanje i razvoj
• Bihevioralna ekonomika za razvoj
• Novi organizacioni modeli, prostori za saradwu, kreativni habovi
• Razvoj gradova i gentrifikacija
• Privremena zaposlenost
• Uloga transporta u ekonomskom razvoju
• Javno – privanto partnerstvo i razvoj
• Regionalna komeptitivnost i razvoj
• Globalni ekonomski razvoj i uspon BRICS-a
• Multi dimenziono merenje razvoja i blagostanje
NACIONALNI IDENTITET, POLITIČKI ODNOSI I UPRAVLJANJE
• Društveni život i društvo
• Transformacija društva
• Razum, religija i filosofija
• Pravda, jednakost i nejednakost
• Novi društveni i politički pokreti i nejednakost
• Teorija igara u kontekstu političkih odnosa
• Novi društveni rizici i društveno isključivanje
• Diskursi civilnog društva i urbani pokreti
• Nasilje portiv pokreta
• Kriza demokratije
• Od minimalne ka regulatornoj državi
• Institucionalne promene i upravljanje
• Upravljanje i novi javni menadžemnt
• Pol: privatni i javni život
• Rasa, pol i etenicitet
• Prekogranične migracije i nacionalni identitet
• Prekogranične migracije i odnsoi nacionalnih država
• Izbeglice, migrant ii problemi manjina
• Konflikt, rat i pol
• Ekonomska i regionalna demografija
• Reforme i društvena bezbednost
• Tehnologija, nauka, univerzitet i društveni odnosi
• Kulturne politike
• Društvena održivost
VAŽNOST ELEMENATA KULTURE ZA DRUŠTVENI I EKONOMSKI RAZVOJ
• Elementi kulture u procesu izgradnje institucija
• Nacionalni identitet, jezik i kultura u globalizovanom svetu
• Strukture moći i izgradnja moći u oblasti kulture
• Meka moć i elemnti culture i njihova povezanost sa kompleksnim međunarodnim odnosima
• Važost kulture i jezika za menadžment u multikulturnom svetu
• Upravljanje multikulturnim društvima, važnost jezika, prevođenja i studija kulture
• Značaj biznis komunikacija u multikulturnom globalizovanom okruženju
• Nastava biznis jezika kao deo sadržinski integrisanih metodologija učenja jezika
• Studije culture i jezičke studije u funkciji ekonomskog razvoja
• Studije prevođenja i komunikacije za ekonomski razvoj
• Ekonomska uloga biblioteka kao banaka ideja
• Ekonomski i kulturni razvoj potpomognut novom paradigmom studija prevođenja
• Prevođenje kultura, prilike i zamke u biznis okruženju
• Digitalni arhvi i novo biznis okruženje u multipolarnom svetu
• Organizaciona kultura i organizacione subkulture u globalizovanom svetu
GLOBALIZACIJA, ODNOSI MOĆI I EKONOMSKE POLITIKE
• Globalizacioni diskurs: divergencija ili konvergencija?
• Politička ekonomija globalizacije
• Legitimnost globalnog upravljanja
• Moć i upravljanje u međunarodnoj politici
• Kriza globalnog upravljanja posle Bregzita i izbora Trampa
• Globalizacija, raspodela prihoda i neravnomerni razvoj
• Teroija igara u kontekstu odnosa moći
• Globlana javna dobra
• Održivost i mešugeneracijska pravda
• Stavljanje na tržište prirodnih resursa
• Globalizacija, problemi prirodnog okruženja i javne politike
• Međuanrodne organizacije (IMF, WB, WHO, UNHCR, UN etc.)
• Evropska Unija kao nadnacionalna institucija i carinska unija
• Pregovori država i transnacionalne korporacije
• Utopije i distopije u politici
• Pitanja pravde u međunarodnoj politici
• Finansijski razvoj, tokovi kapitala i razvoj
• Kriye i globalne politike
• Globalizacija i pol
• Globalizacija i korporativna društvena odgovornost
• Odnos između pomoći i rasta
• Globalizacija i inovaticione politike
• Globalizacija i inovacioni menadžment
• Kompetitivne prednosti nacija
• Kriza, nezapslenost i politike štednje
• Globalizacija i regulacije koje donose vlade
• Vojni konflikti, kršewe ljudskih prava i imigracija
• Pitanja državljanstva u globalnoj politici
• Ekonomija imigracije
• Troškovi i benefiti imigracije
• Društveni i finansijski teret imigracije
• Imigracione politike u kontekstu nacionalne države
• Migracije i javne službe
• Globalni terorizam i anti-terorizam
• Tenizje između tržišta i društva i društvene politike
• Neoliberalne tendencije u kutlurnoj politici
• Tržište, konkurencija i sindikalna prava
• Sindikalna prava / radnička prava u procesima globalizacije
• Stavljanje na tržište društvenog i zdravstevnog
• tavljanje na tržište zdravstvenih uslova rada i bezbednosti na radu
• Intra- i inter- regionalne i internacionlne integracije
• promene u računovodstvenim sistemima i finansijama posle globalizacije
• Ekonomska održivost
ČETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA I IMPLIKACIJE VEZANE ZA RAZVOJ
• Inovacije zasnovane na kombinaciji tehnologija
• Šta četvrta industrijska revolucija znači za razvoj
• Četvrta industrijska revolucija I njene implikacije za zemlje u razvoju
• Uticaj četvrte industrijske revolucije na zaposlenost, radne veštine i obrazovanje
• Efekti četvrte industrijske revolucije na naš identitet
• Efekti četvrte industrijske revolucije na naše osećanje privatnosti
• Efekti četvrte industrijske revolucije na vreme koje posvećujemo radu i zabavi
• Buduće implikacije digitalnih medija za društvo
• Efekti novih tehnoloških moći koje vlade imaju da povećaju svoju kontrolu nad društvima
• Pojava novih globalnih platformi i drugih novih biznis modela
POLITIČKA EKONOMIJA JAVNIH FINANSIJA
• Javne finansije, društvo i razvoj
• Odnosi moći, javni interes i javne usluge
• Društvena korist, pravda, jednakost i nejednakost
• javne službe i potrošnja u 21. veku
• Javne politike i problemi prirodnog okruženja
• Održivi priodni resursi i energetske politike
• Javne politike za održive prakse
• Od stare javne administracije ka novom javnom servisu
• Politička ekonomija javno privatnog partnerstva
• Javno privatno partnerstvo i za javne servise
• Održivo javno/privatno partnerstvo za pružanje javnih usluga
• Javno privatno partnerstvo u kontekstu efekata koje ima na javne finansije
• Javno upravljanje javno privatnim partnerstvima
• Poreska administracija, oporezivanje i razvoj
• Pravednost, poreske amnestije i razvoj
• Poreske reforme za dvadeset i prvi vek
• Poreska usaglašenost, društvene norme i kvalitet institucija
• Poverenje, poreska usaglašenost i razvoj
• Poverenje u političare i Trust in Politicians and percepcija izbegavanja plaćanja poreza
• Odnosi moći u pozadini sive ekonomije i izbegavnaje plaćanja poreza
• Prakse i politike društvene pomoći
• Vladine politike za smanjenje siromaštva
BIZNIS MENADŽMENT ZA EKONMSKI RAZVOJ
• Biznis menadžment za društvene politike
• Biznis menadžment za nacionalne politike
• Kompetitivnost i klasteri
• Menadžment tehnologija
• Inovacije
• Biznis model za inovacije
• Upravljanje ljudskim resursima
• Organizaciona kultura
• Internacionalna kompetitivnost kmpanija
• Nabavke i menadžemnt lanca nabavke
• Menadžment logistike
• Menadžment rizika
ODNOSI MOĆI I EKONOMSKA POLITIKA U KONTEKSTU EKONOMETRIJE I KVANTITATIVNIH METODA
• Ekonometrija u ekonomiji i naukama o administraciji
• Metode operacionih istraživanja i njihova primena na teme političke ekonomije
• Osetljivost ekonometrijskih modela za alternativne ekonomske politike
• Sagledavanja i predviđanja makroekonomskih trendova
• Modelovanje i predvidjanje ekonomskih politika